Mali saveti o gajenju kaktusa i drugih
sukulentnih biljaka

Nadam se da će ovi saveti biti ‘od koristi’ bez obzira da li imate jednu biljku na prozoru, malu kolekciju na terasi ili staklenik prepun biljaka. Ove informacije bi trebalo da upoznaju čitaoca sa nekim opštim pravilima i zasnovane su na sakupljenom iskustvu tokom više od 15 godina ‘druženja’ sa ovim biljkama. Ipak ne očekujte ‘čudo’ i nemojte me optuživati ako i pored ovih saveta nešto krene kako ne treba.

Jedan od najboljih načina da upoznate načine uspešnog gajenja sukulentnih biljaka je da se pridružite Društvu kaktusara Srbije, gde možete da dobijete savete od iskusnijih odgajivača, pogotovo ako su u pitanju ređe biljne vrste ili one koje su ‘teške’ za gajenje. Na žalost u Srbiji nas je premalo da bi postojale odvojene grupe koje bi se bavile gajenjem pojedinačnih rodova kaktusa ili ostalih sukulentnih biljaka, ali posle početnih koraka u okviru Društva kaktusara Srbije lakše ćete se snalaziti i sami na raznim web-stranicama.

Saksije i ostale posude za gajenje

Obično su dostupna dva tipa saksija, keramičke i plastične. Odgajivači koriste i jedne i druge što zavisi od ličnih afiniteta. Plastične saksije su lakše, jeftinije, zahtevaju manje zalivanja i lako se operu. Glinene saksije mogu pružiti stabilnost visokim biljkama i pomoći da se umanje efekti preteranog zalivanja ali njihova veća težina zahteva jake police. Posude za bonsai mogu izgledati efektno sa biljkama sa kaudeksom. Na kraju, neki kaktusi i sukulenti u prirodi naseljavaju krečnjačke terene gde se mogu videti da rastu u pukotinama stena. Ove biljke su pogodne za sadnju u krečnjačkim kamenjarima i mogu izgledati atraktivno kao zamena za biljke koje se sade u alpinetume.

Pliće posude su dobre za većinu loptastih vrsta, pošto im ne treba mnogo prostora za korenje, kao što je slučaj sa stubastim vrstama. Stubaste vrste najbolje uspevaju u saksijama čiji je prečnik jednu trećinu do jedne polovine visine biljke. Posuda mora da ima rupu za odlivanje vode (drenažu). Preko rupe za drenažu treba staviti komadić cigle ili neke mreže da bi se sprečilo rasipanje supstrata iz posude.

Supstrat za sađenje sukulenata

Dobra propustljivost za vodu (drenaža) je osnovna za svaki supstrat, ali on mora takođe da ima i mogućnost da zadrži izvesnu količinu vlage, kao i odgovarajuće hranljive materije. Mnogi različiti supstrati su dostupni u prodaji, od onih koji su zasnovani na tresetu do onih koji imaju dosta kvarcnog peska ili kokosovih vlakana. Obavezno dodajte grubi pesak ili kamenčiće da bi supstrat bio porozan, tj. dobro propustljiv za vodu.

Supstrat bi trebao da sadrži između 30 i 70 % kamenčića i krupnog peska. Možete sami da eksperimentišete tražeći najbolji odnos humusa, kamenčića i peska. Mislim da supstrati koji sadrže veći procenat treseta više ‘odgovaraju’ vunastim vašima. Kokosova vlakna postaju dobra alternativa tresetu ali možda se malo brže raspadaju što možda nije dobro ako ne planirate da presađujete svake godine.
Supstrat koji će odgovarati većini biljaka sušnih predela sastojao bi se iz jednakih količina treseta, baštenske zemlje i sitnog šljunka. Takođe će odgovarati i supstrat od polovine sitnog šljunka i polovine baštenske zemlje.

Idealno bi bilo mlađe biljke presaditi svake godine u proleće da im se pruži svež supstrat i mesto za rast. Ovo je takođe i prilika da se pregleda korenje zbog eventualnih bolesti ili korenskih vunastih vašiju.

Presađivanje bodljikavih ‘mušterija’

Kaktuse treba presađivati kada je to potrebno a ne prema nekom ‘utvrđenom rasporedu’. Siguran znak da treba presaditi je kad korenje izađe kroz rupe na dnu posude.

Dobar način da presadite bodljikave kaktuse a da im ne polomite bodlje i ne izbodete se je da ga tokom presađivanja umotate u krpu, novine ili papirni ubrus. Gumenom trakom ili žicom možete pričvrstiti papir oko biljke. 'Iskusni odgajivači' često presađuju biljke golim rukama i to tako što težinu kaktusa raspoređuju na što veći broj bodlji tj. na što veću površinu šake. Ipak ovo nije preporučljivo raditi sa opuncijama jer će se bodlje lako polomiti i ostati u koži ili sa nekim mamilarijama koje imaju kukaste bodlje koje se lako kače za kožu. Možda je najbolje da saksiju okrenete naopačke i blago udarajući po dnu istresete biljku sa starim supstratom. Ako biljka ne ispada uzmite neko tanje parče drveta i odvojite biljku od saksije- ovaj ‘problem’ je češći kod keramičkih saksija. Uklonite preostali supstrat sa korenova i obratite pažnju na štetočine. Presadite u saksiju koja je samo malo veća od prethodne – dobro bi bilo da oko biljke ima 1 cm prostora do zida saksije. Treba presaditi u prilično suv supstrat i pustit biljku da se ‘odmori’ 5-7 dana pre zalivanja da bi povređeni korenovi ozdravili. Biljku u novu posudu treba zasaditi u istom nivou kao što je bila u prethodnoj posudi.

Ako je u pitanju sukulentna euforbija posebno treba paziti na beli lateks koji curi iz rana na biljci pa i na korenu. Lateks je otrovan i prilično iritantan za sluzokožu i oči ali takođe i za rane na koži. Verujte mi, peče mnogo jače i duže od ljutih papričica, a ako i najmanja količina dospe u oko bol je izuzetno jak i traje satima čak i posle ispiranja. Zbog toga je potrebno oprati ruke više puta posle ‘posla’ sa euforbijama.

Svetlost

Većina kaktusa i ostalih sukulenata traži svetla koliko god možete da im pružite. Tako je južna ili jugoistočna strana zida, staklenika ili terase idealna pozicija. Obično na ovakvim pozicijama izbor biljaka ograničava najniža zimska temperatura. Puno sunčeve svetlosti je preduslov da biljke ne postanu deformisane i da cvetaju. Iako kaktusi u prirodi rastu na intenzivnoj svetlosti oni se ipak mogu adaptirati na nešto niže intenzitete, na primer u našem klimatu. Posebno treba paziti da biljke ne dobiju ‘opekotine’ tokom prvih sunčanih dana proleća posle tamne zime.

Veštačko svetlo (sijalice, neonke i sl.) pomaže, ali ne može da zameni prirodnu svetlost.

Zalivanje

‘Koliko vode da im dam?’- najčešće pitanje pri gajenju kaktusa i drugih sukulenti. Odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan jer zavisi od većeg broja faktora.

Tokom perioda rasta kaktusi i ostale sukulente ne bi trebali da ostanu bez vode duži period vremena. Tokom leta, kada je veoma toplo, zalijte biljke jednom nedeljno ili jednom u pet dana. Kada je vreme hladnije produžite intervale između zalivanja. Tokom zime kaktusi i sukulente odmaraju tako da im voda ne treba ili im treba veoma malo. Ukoliko biljke preko zime držite u sobi pored prozora gde se greje ipak je potrebno povremeno ih zaliti. Najbolja za zalivanje je čista kišnica uz dodatak nekog tečne dohrane tokom perioda rasta. Nikad nemojte da ostavite kaktuse i sukulente da duži period stoje potopljeni u vodi.Ovo će skoro sigurno biti pogubno za vaše biljke.

Evo nekoliko saveta mogu da pomognu:

• Više sukulenata ugine zbog viška nego zbog manjka vode;
• Supstrat mora da se isuši između dva zalivanja;
• Na nižoj temperaturi supstrat ostaje vlažniji duže vremena;
• Što je biljka lisnatija više joj vode treba;
• Manja biljka se pre isuši nego veća;
• Što su listovi i stablo deblji biljka će lakše podneti sušu;
• Prisustvo voštanih slojeva i dlaka smanjuje gubitak vode iz listova;
• Biljke u keramičkim posudama zahtevaju više vode nego one u plastičnim;
• Što su veće posude u kojima su biljke to ređe treba zalivati;
• Kada si u dilemi da li zaliti ili ne- nemoj zaliti;

Mnoge Južno Afričke sukulente (na primer litopsi ili konofitumi) rastu tokom jesenjih i zimskih meseci i njihovo zalivanje treba da prati ovakav rast. Litopse možete zalivati od ranog leta (maj-juni) do kraja septembra. Cvetovi se obično pojavljuju krajem avgusta ali neki znaju da iznenade i cvetaju ranije, zavisno od vrste. Voda se redukuje kako vreme postaje hladnije i potrebno je omogućiti spoljašnjem omotaču (starim listovima) da se isuši kao ljuspa pa tek onda početi ponovo sa zalivanjem, početkom leta. Konofitumi izgleda rastu tokom jeseni i zime, a obično cvetaju tokom početka sezone rasta. Zalivati ih treba tokom leta, jeseni i u proleće uz prekid tokom najhladnijih zimskih meseci. Cvetanje kod mnogih mesemba je kontrolisano dužinom dana i veštačko svetlo može da poremeti ovaj ritam. Ovo vam takođe može pomoći da ‘naterate’ vaše biljke da cvetaju kada vi hoćete.

Zimski rast je prisutan i kod još nekih biljaka kao što su eonijumi, krasule, fritije pa i neki kaktusi.

Kao i drugim biljkama i kaktusima koristi dohranjivanje, ali u manjim količinama. Ne treba prihranjivati tek presađene biljke, neužiljene biljke, ili biljke koje su u fazi mirovanja.

Najčešće štetočine su insekti koje treba tamaniti insekticidima. Potrebno je držati se uputstva, posebno kada je u pitanju koncentracija kojom se tretira. Tretman treba ponoviti posle dve nedelje. Preporučio bih da se, čak i ako ne vidimo tragove štetočina na biljkama, preventivno tretira cela kolekcija jedanput mesečno.

Police

Kada su pitanju police za vaše biljke potrebno je malo razmisliti- da li drvene ili metalne na primer? Posle zalivanja biljke postanu teške u svojim saksijama. Keramičke saksije su teže od plastičnih a supstrat sa tresetom je uglavnom lakši od onog sa dosta kamenčića.

Grejanje u staklenicima

Postoji više načina za grejanje staklenika tokom zime. Električni kaloriferi su dobri ali i skupi. Oni daju suvu toplotu pa je nekim biljkama potrebno orošavanje tokom sunčanih zimskih dana. Kvarcne grejalice i TA-peći nisu tako dobri jer ne izjednačavaju tako dobro temperaturu i nema cirkulacije vazduha koja je važna tokom zime. Tzv. plinski topovi ili kaloriferi su dobar izbor jer mešaju vazduh i pri tome oslobađaju manju količinu vodene pare koja može da godi biljkama ako je nema previše. Grejanje pomoću grejača koji se postavljaju ispod polica sa biljkama je prilično efikasan način grejanja. Moguće je naći gotove panele sa ugrađenim grejačima koji se montiraju ispod polica.

Navešću nekoliko kriterijuma koji mogu da pomognu da utvrdite da li način gajenja ima dobre efekte:

Vidljivi znaci	Mogući uzroci	Tretman
Biljka ne raste iako je period kada treba da raste	1. Štetočine su oštetile koren 2. Nema dovoljno vode	1. Očistiti koren i presaditi u novi supstrat 2. Doliti vode
Biljka je dobila braon ili crvenu boju umesto zelene	Biljka "pati" od fiziološkog stresa:suviše toplo, suviše hladno, suviše suvo, previše vode	1. Otkloniti uzrok stresa: poboljšati uslove rasta 2. Proveriti koren; presaditi
Razmak između listova je suviše veliki ili su stabla suviše tanka	Premalo svetla	Dati više svetla
Lišće je žuto ili ima braon krajeve	1. Nedostatak nekih minerala 2. Znak da biljka ulazi u fazu mirovanja	1. Presadi ili dohrani 2.Prestati sa zalivanjem
Kaktus ima svetlo zelenu (žućkastu) boju	Nedostatak nekih minerala	Presadi ili dohrani

Sretno!