Gavinon - nova era u isklijavaju semena

Autor: Stevan Avramov

Još jedan ‘sveti gral’ u biologiji je otkriven!

Konačno je otkriven molekul iz dima (jedan od 4000) koji podstiče semena da klijaju posle požara. Možda na prvi pogled izgleda da to nema veze sa našim hobijem ali otkriće je zaista izuzetno i sigurno će se odraziti na sve što ima veze sa bilo kojim biljkama.

Cela priča traje već prilično dugo. Već sedamdesetih godina su istraživači iz Afrike, Australije i Kalifornije iznosili podatke da požari koji se redovno dešavaju u ovim oblastima podstiču klijanje nekih vrsta biljaka čija semena inače vrlo teško (ili nikako) klijaju bez tog stimulusa. Koliki je to problem u ovim zemljama pokazuje podatak da više od četvrtine vrsta u pustinjama nisu uopšte mogli da isklijaju. Devedesetih godina dokazano je da se uglavnom radi o efektu dima a ne visoke temperature koja se prilikom požara stvara. Tada su se za problem zainteresovali istraživači širom sveta jer bi otkriće te materije imalo nesagledive posledice za konzervacionu biologiju, šumarstvo, revitalizaciju narušenih površina, hortikulturu i agronomiju. Ubrzo se pokazalo da materija iz dima ima efekat i na ‘obične’ biljne vrste kao što su salata, celer, četinari pa i na neke sukulentne vrste familije Mesembrianthemaceae (Erepsia, Ruschia, Drosanthemum, Lampranthus) – eto i naših biljaka. S obzirom da je potvdjen efekat na preko 400 različitih biljaka jasno je da ova hemikalija rešava različite probleme vezane za klijanje semena.

Što je još interesantnije efekti nisu ograničeni samo na klijanje semena! Kod nekih biljaka stimuliše cvetanje, kod drugih ubrzava rast klijanaca, štiti seme od infekcije gljivama itd.

Ubrzo su se pojavila brojna zanimljiva otkrića: na primer da sličan efekat imaju i dodaci koji se dodaju mesnim preradjevinama da ‘izgledaju’ nadimljene, zatim da pepeo iz cigarete ima sličan efekat i sl. Naravno, vrlo brzo se na tržištu pojavljuju i prvi komercijalni proizvodi: jedan je iz botaničke bašte Kirstenbosch (Južna Afrika), drugi je iz botaničke bašte u Perthu (zapadna Australija), zatim ‘Regen 2000’ koji se proizvodio u SAD itd.

Tada se još uvek nije znalo koja je to materija u dimu koja ima ovakav efekat. U početku je to izgledalo kao ‘traženje igle u plastu sena’.

2004 godine grupa naučnika iz Australije posle 13 godina istraživanja i ‘mrtve’ trke sa istraživačima iz Kalifornije, Južne Afrike i Nemačke, objavljuju da su ‘rasterali dim’ i konačno izolovali supstancu koju su tražili. ‘Naučno ime’ molekula je butenolid i pripada grupi koja nikada do sada nije nadjena kod biljaka ili životinja. Ovaj mali i na prvi pogled beznačajan molekul se stvara prilikom sagorevanja celuloze koja je osnovni sastojak svih biljaka. Gavinon, kako su ga nazvali po čoveku koji ga je izolovao – Gavin Flematti, je toliko moćan da je dovoljno rastvoriti trećinu kafene kašičice u bazenu punom vode ili da budem precizniji – dovoljno je nekoliko grama ove supstance da se poprska oko 1 000 000 metara kvadratnih!

Već je počela komercijalna proizvodnja i smatra se da će se proizvod naći u prodaji krajem 2008 godine.

Oni koji su pokušali da isklijavaju opuncije, tefrokaktuse, sklerokaktuse, dinterantuse, mnoge vrste biljaka sa kaudeksom itd, znaju koliko razočaravajuće može da deluje kada vam u saksiji isklija jedno ili ni jedno seme koje ste pri tom skupo platili. Siguran sam da će ova supstanca rešiti mnoge probleme koje smo imali sa isklijavanjem naših biljaka i učiniti da se kolekcije u našim krajevima još više obogate novim vrstama. Treba nam samo još malo strpljenja - 2008 nije daleko.