Gajenje sukulenata iz semena

Autor: Stevan Avramov

Da li ste ikad probali da gajite kaktuse ili druge sukulente iz semena? Možda ste probali da isklijavate neke druge egzotične biljke iz semena pošto ste bili privučeni sjajnim fotografijama iz nekog kataloga sa semenima. Rešili ste se, zasejali ih i bili razočarani rezultatima. Ili ste, možda, bili početničke sreće pa su sva semena isklijala. Puni entuzijazma probali ste ponovo i ovaj put bili potpuno razočarani. Jedan stariji kaktusar mi je rekao 'neću poživeti dovoljno dugo da bi video kako mi cvetaju biljke koje sam odgajio iz semena'. Ovo nije tačno jer ima kaktusa koji cvetaju kada su stari tek jednu godinu (iskreno- nisu svi takvi).

Mislim da su ovo dva razloga zbog kojih nema puno odgajivača kaktusa i ostalih sukulenata iz semena. U suštini radi se samo o tome da nisu svi raspoloženi da probaju dovoljan broj puta. Gajenje iz semena je lakše nego što misli većina ljuitelja ovih biljaka a i donosi dosta zadovoljstva kada uspe. Postoji više tehnika setve. Ja ću pomenuti najvažnije elemente nekih od ovih tehnika.

Uspešno gajenje iz semena uključuje veći broj uslova: kvalitet semena, supstrat koji se koristi, vlažnost, temperatura, svetlost, štetočine.

Kada je kvalitet semena u pitanju mislim da treba početi sa semenima koje sakupite sa svojih starijih biljaka ako ih imate ili ih nabavljati od lokalnih odgajivača kada je to moguće. Razlog je što su takva semena uglavnom bolje klijavosti jer su svežija on onih koja stižu iz uvoza. I po pravilu su jeftinija.

Kada je supstrat za setvu u pitanju tu je situacija dosta “šarena“. Ako deset odgajivača pitate za “recept“ dobićete deset različitih odgovora! Mogući sastav supstrata varira zavisno od toga u kom regionu živite, u koje doba godine sejete, kolika su pakovanja i sl. Ja sam probao sa više različitih recepata i mislim da još nisam siguran šta je najbolje, ako tako nešto uopšte postoji. Jedna kombinacija koja nije loša je 60% kvarcnog peska, 20% treseta i 20% humusa. Druga kombinacija uključuje 20% zeolita umesto kvarcnog peska. Treća kombinacija je 80% kvarcnog peska i 20 % treseta bez imalo organskog materijala. Ovaj treći supstrat se pokazao kao dobar jer se značajno smanjuje učestalost pojave gljivica, algi i bakterija. Sa druge strane u ovaj supstrat neophodno je dodavati rastvorene minerale već dve nedelje posle klijanja pa dokle god ne presadite klijance. Tu treba biti oprezan jer prevelika količina minerala u supstratu može da dovede do oštećenja korenova mladih biljaka.

Mislim da je još jedna stvar bitna kada je u pitanju supstrat: sterilizacija. Sterilizacijom se drastično smanjuje pojava gljivičnih infekcija na supstratu. I ovde ima više načina da to obavimo. Ja sam sterilizaciju vršio tako što sam “pekao“ supstrat u rerni sat vremena na 150 stepeni. Pri tome sam šerpu koju za to koristim pokrio aluminijumskom folijom kako se ne bi osećao neprijatan miris prilikom zagrevanja. Ako se supstrat zagreje preko 180-200 stepeni dolazi do razgradnje korisnih materija pa dobijamo obrnut efekat. Moguće je supstrat sterilisati propuštanjem vodene pare kroz njega ili prelivanjem ključale vode. Setva se naravno obavlja sa ohlađenim supstratom. Možda najbolji način bi bio sterilizacija u vodenoj pari pod pritiskom, u tzv. autoklavima ali to nije dostupno svima.

Da bi semena klijala neophodno je obezbediti visoku vlažnost supstrata. Supstrat treba da je konstantno vlažan bar prvih 15 dana. Ukoliko se supstrat osuši tokom ovog perioda velika je šansa da semena ne proklijaju. Voda kojom se zaliva treba da je odstojala i ako je moguće sa što manje “kamenca“ kojim su naše vode veoma bogate. Ja koristim kišnicu koju prethodno prokuvam i sipam u čiste plastične flaše. Pogrešno je mišljenje da je kišnica “čista“ – obično sadrži dosta nečistoća koje pokupi pogotovo iz gradskog vazduha. Flaše držim zaklonjene od sunca jer mislim da na taj način prilično smanjim pojavu algi u vodi pa samim tim i kasnije na supstratu. Alge nisu opasne za klijance osim ako se ne namnože toliko da prekriju klijance. Posle 3 nedelje od početka isklijavanja treba dozvoliti cirkulaciju vazduha oko klijanaca ali supstrat treba da bude vlažan nekoliko sledećih meseci. Semena većine kaktusa koja sam sejao ostaju potopljena u vodi ako se doda previše vode u posude, dok na primer semena astrofituma plivaju na vodi pa može da se desi da se skoro sva semena nađu u jednom ćošku posude ako sipate previše vode. Zato je bolje supstrat dobro navlažiti pa tek onda sipati semena na supstrat. Konstantnu vlagu možemo obezbediti tako što ćemo pokriti posude sa supstratom i semenima staklom, najlonom, pleksiglasom ili providnom folijom koja se koristi u kuhinji za umotavanje hrane.

Ovde dolazimo do sledećeg faktora – svetlosti. Klijancima uglavnom nije neophodno jako svetlo da bi klijali ali većina neće klijati bez svetla. Dovoljna je sijalica ili malo svetlosti koja dopire kroz prozor da krene klijanje. Zbog toga semena ne bi trebalo potpuno prekriti supstratom već samo utisnuti u supstrat. Tako će semana imati svetlosti a i obezbedili smo veću vlažnost oko semena. Ne bi trebalo da posude za klijanje budu izložene direktnom suncu jer će to verovatno “ubiti“ male klijance. I u prirodi klijanci rastu u početku iz pukotina u stenama i ispod žbunova gde su zaštićeni od prejakog svetla i isušivanja. Ukoliko na klijancima primetite da su svi pocrveneli to je verovatno znak da im je prejako svetlo. Može se desiti da ako ih “uhvati“ jako svetlo par minuta budu potpuno “skuvani“. Klijancima skoro svih vrsta kaktusa nije potrebno direktno sunce prvih nekoliko meseci rasta.

Najbolja temperatura na kojoj semena klijaju je sobna temperatura. Ali i tu ima nekih razlika. Na primer semena nekih vrsta bolje klijaju na nižim temperaturama (15-20 stepeni)- lobivije, rebucije i neke druge. Da bi ispunili uslove većine vrsta dobro bi bilo da sva semena prvo budu na nižim temperaturama a zatim postepeno iz dana u dan podizati temperaturu do blizu 30 stepeni. Moje iskustvo je da ako je moguće preko dana temperature treba da budu oko 25, a noću nešto ispod 20 stepeni. Time se prilično uspori pojava algi, bakterija i gljiva. Temperature preko 30 stepeni će usporiti ili čak prekinuti klijanje većine vrsta kaktusa. Interesantno je na primer da dinterantus, “rođak“ litopsa, neće klijati ako temperature nisu konstantno preko 30 stepeni. Ali to je redak slučaj.

Posude u kojima isklijavamo semena treba da budu čiste. Ako su u pitanju saksije trebalo bi ih iskuvati. Ako su u pitanju neke druge posude koje ne možemo da iskuvamo treba ih prebrisati alkoholom - na primer plastične posude od 1 litar u kojima se prodaje sladoled. Ukoliko se seje u manje saksije treba na njihovo dno postaviti malo vate ili parče novina kako se ne bi rasipao supstrat.

Bakterije, gljive i larve mušica su glavne napasti koje prave probleme klijancima. Već sam pomenuo kako je moguće kontrolisati pojavu gljiva i bakterija. Ja uvek dodajem neki fungicid prilikom zalivanja supstrata jer je veoma teško održati supstrat bez infekcije. Što se tiče larvi mušica – one mogu da desetkuju setvu u roku od par dana. Radi se o mušicama koje su veoma male i liče na vinske. Polažu jaja na supstrat i iz njih se ubrzo izlegu larve sa velikim apetitom. Ako primetite mušice koje sleću na vaš supstrat sa klijancima, trebalo bi primeniti neki insekticid – možda etiol koji je potencijalno manje opasan za klijance od nekih sistemskih insekticida a i lako ga je nabaviti. Ovaj problem sa mušicama nećete imati ako vam je posuda sa klijancima dobro zatvorena. Nisam od onih koji truju sve što mrda, ali mislim da je trud koji ulažemo oko klijanaca suviše veliki da bi sve to ostavili na milost i nemilost raznim posetiocima.

Mislim da nije potrebno dodavati dohranu klijancima prvih par nedelja, pogotovo ako u supstratu ima humusa. Ne treba preterivati sa koncentracijom, štaviše mislim da će bolje biti ako preporučenu koncentraciju sa etikete proizvođača prepolovimo. U ovoj fazi biće dobra svaka dohrana koja ima i mikroelemente. Danas nije problem naći ni dohrane namenjene baš malim klijancima koje obično imaju nešto veću koncentraciju fosfora koji stimuliše rast korena (tako bar kažu proizvođači đubriva).

Najčešće greške koje se prave prilikom klijanja kaktusa su: premalo vode, izlaganje suncu i slaba zaštita od infekcija i parazita. Ako izbegnete ove probleme siguran sam da ćete imati uspešnu setvu. I, naravno, najvažnije je strpljenje.

Presađivanje klijanaca (pikiranje) je pipav i meni najteži posao. Kada pikirati? I ovo je malo problematično pitanje. Mislim da ne treba žuriti. U mojim uslovima najbolje je ako klijance pikiram kada su napunili godinu dana. Ako ostanu predugo u zajedničkim posudama bivaju pregusti i počinju da propadaju. Astrofitumima, na primer, ne smeta gužva dok neki ferokaktusi ili ehinokaktusi to teže podnose.

Postupak klijanja kaktusa nije skup ali zahteva konstantu pažnju bar mesec-dva dana. Ipak, pojava zelenih loptica pa zatim i prvih čuperaka bodlji pruža zadovoljstvo koje nadoknadi svu tu brigu.

Želim vam uspešnu setvu.